Biv­ši pred­sjed­nik bu­dvan­skog od­bo­ra DPS-a Bo­ro La­zo­vić svje­do­čio je ju­če na su­đe­nju op­tu­že­ni­ma u afe­ri „Ko­šljun”, me­đu ko­ji­ma su i nje­go­vi par­tij­ski dru­go­vi La­zar Ra­đe­no­vić i Alek­san­dar Ti­čić. Zbog lo­šeg zdrav­stve­nog sta­nja, La­zo­vić je do su­da do­ve­den ko­li­ma Hit­ne po­mo­ći.
On je pred su­di­jom Va­len­ti­nom Pa­vli­čić ka­zao da je tvrd­nja op­tu­že­nog Vi­da Ra­đe­no­vi­ća da je nje­mu dao 50.000 eura na ime pro­da­je ze­mlje na br­du Ko­šljun no­tor­na laž. On je do­dao da mu je ta op­tu­žba ve­o­ma te­ško pa­la i da za svo­je 64 go­di­ne ni­je do­bio ve­ći ša­mar.
–Vi­da sam do­ži­vlja­vao kao pri­ja­te­lja. Po­na­vljam i od­go­vor­no tvr­dim da Vi­da ni­sam zvao ni za ka­kve pa­re, ni­sam pro­vje­ra­vao u ban­ci da li su te pa­re le­gle, ni­ti sam tim po­vo­dom ika­da zvao bi­lo ko­ga u ban­ci.To što se po­mi­nje da sam ja od nje­ga uzeo 50.000 eura na ime pro­da­je ze­mlje na Ko­šlju­nu u naj­ma­nju ru­ku me je uvri­je­di­lo jer su za me­ne to ma­le pa­re u od­no­su na ono što sam kao su­fi­nan­si­jer ulo­žio u FK Mo­gren. Da se po­mi­nje mi­li­on ili dva, pa da raz­mi­slim – iz­ja­vio je La­zo­vić i do­dao da ni­je bio upu­ćen u pro­da­ju ze­mlji­šta na br­du Ko­šljun Vi­du Ra­đe­no­vi­ću i da sva nje­go­va sa­zna­nja o to­me po­ti­ču iz pe­ri­o­da ka­da se pro­ču­lo za tu afe­ru.
On je na­veo da je Op­šti­na na­sto­ja­la da pri­vu­če što vi­še nov­ca ka­ko bi op­sta­la, a je­dan od na­či­na da se to uči­ni bi­la je i pro­da­ja op­štin­skog ze­mlji­šta na br­du Ko­šljun 2007. go­di­ne.
La­zo­vić je ka­zao da pr­vop­tu­že­nog La­za­ra Ra­đe­no­vi­ća, ak­tu­el­nog gra­do­na­čel­ni­ka Bu­dve, i Alek­san­dra Ti­či­ća, sa­vjet­ni­ka pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, po­zna­je od­ma­le­na i da je još ta­da pri­mi­je­tio da se ra­di o per­spek­tiv­nim lju­di­ma ko­ji bi mo­gli da se na­đu na če­lu bu­dvan­ske op­šti­ne. Op­tu­že­nu Je­li­cu Pe­tri­če­vić upo­znao je slu­čaj­no u hod­ni­ku Op­šti­ne, i to u pe­ri­o­du ka­da ni­je bi­la di­rek­tor Pr­ve ban­ke, a sa Vi­dom Ra­đe­no­vi­ćem se upo­znao kroz par­tij­sko dje­lo­va­nje jer je taj optuženi bio član iz­bor­nog šta­ba DPS-a. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, sva­ki nji­hov su­sret bio je ko­rek­tan i za­to ga je iz­ne­na­di­lo po­na­ša­nje Vi­da Ra­đe­no­vi­ća u ka­sni­jem pe­ri­o­du.
–Ka­da sam ka­zao da smo pro­da­jom ze­mlje na Ko­šlju­nu po­ve­ća­li pri­ho­de Op­šti­ne, pod­ra­zu­mi­je­vao sam da to ni­ko ni­je mo­gao uči­ni­ti mi­mo za­kon­ske pro­ce­du­re. Od 2007 go­di­ne na­o­va­mo ni­sam se sje­ćao Ko­šlju­na dok se ni­je do­go­di­la ova afe­ra – re­kao je La­zo­vić.
Ka­ko je do­dao, u de­cem­bru 2013. go­di­ne po­zvao ga je La­zar Ra­đe­no­vić i sa­op­štio mu da tu­ži­la­štvo tra­ži ne­ke pa­pi­re od ten­de­ra i de­po­zi­ta, pri če­mu mu je po­me­nuo pro­da­ju ze­mlje na Ko­šlju­nu. Na­kon tog raz­go­vo­ra, po­gle­dao je do­ku­men­ta­ci­ju u ar­hi­vu Op­šti­ne i skup­štin­ske za­pi­sni­ke i utvr­dio da je ta od­lu­ka o pro­da­ji ze­mlje usvo­je­na u bu­dvan­skom par­la­men­tu.
–Mo­ram re­ći da je opo­zi­ci­ja u op­šti­ni Bu­dva mno­go ja­ka i da ni­jed­na od­lu­ka ne mo­že pro­ći a da oni ne­što ne pro­ko­men­ta­ri­šu. Iz pa­pi­ra sam utvr­dio da ni­je bi­lo ras­pra­ve – is­ta­kao je La­zo­vić.
La­zar Ra­đe­no­vić mu je u po­me­nu­tom raz­go­vo­ru sa­op­štio da su po­li­caj­ci do­šli kod nje­ga zbog ne­ke Vi­do­ve iz­ja­ve.
–Re­kao sam La­za­ru da ga po­zo­ve, što je on i uči­nio. Na­kon tog raz­go­vo­ra, ka­zao mi je da će sve bi­ti u re­du – is­pri­čao je La­zo­vić. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, od ta­da pa do 10. mar­ta ni­je ni po­mi­slio na taj po­sao.
–Na­kon ne­kog vre­me­na, je­dan moj pri­ja­telj, či­je ime ne že­lim ov­dje da po­mi­njem, ka­zao mi je da u tu­ži­la­štvu po­sto­ji pred­met u ko­me se po­mi­nje i mo­je ime, kao i ime­na La­za­ra Ra­đe­no­vi­ća i Alek­san­dra Ti­či­ća, a sve to na osno­vu Vi­do­ve iz­ja­ve – ka­zao je La­zo­vić.
Taj pri­ja­telj mu je is­pri­čao i da su Vi­da u tu­ži­la­štvu dr­ža­li 12-13 sa­ti, a nje­ga je, ka­ko je re­kao, sve to ma­lo emo­tiv­no uz­bu­di­lo.
–Na­zvao sam Vi­da i re­kao mu da do­đe do me­ne u kan­ce­la­ri­ju. Ob­ja­snio mi je da je pri­čao o ne­kim ugo­vo­ri­ma, kre­di­ti­ma i de­po­zi­ti­ma i da ni­jed­no ime ni­je po­me­nuo.
Po­la sa­ta na­kon tog raz­go­vo­ra, po­zvao me je glav­ni i od­go­vor­ni ured­nik „In­for­me­ra” No­vak Usko­ko­vić, tra­že­ći da pro­ko­men­ta­ri­šem tekst ko­ji je to­ga da­na iza­šao u tom li­stu. Ka­da sam vi­dio na­slov­nu stra­nu na ko­joj su bi­le fo­to­gra­fi­je na ko­ji­ma smo pri­ka­za­ni Ti­čić, Ra­đe­no­vić i ja, bi­lo mi je ve­o­ma ne­pri­jat­no jer smo po­mi­nja­ni u ru­žnom kon­tek­stu. To me je ve­o­ma po­go­di­lo i iz­ne­na­di­lo. Po­zvao sam Vi­da, a on mi je ka­zao da je na se­lu. Po­šao sam ta­mo, po­ka­zao mu no­vi­ne i pi­tao ga „šta je ovo“– is­pri­čao je La­zo­vić.
Ka­ko je do­dao, po­sli­je ne­ko­li­ko po­ku­ša­ja, uspio je da do­bi­je La­za­ra Ra­đe­no­vi­ća, ko­me je pre­nio sa­dra­žaj raz­go­vo­ra ko­ji je oba­vio sa Vi­dom. Ne­du­go za­tim, La­zar ga je oba­vi­je­stio da je kod nje­ga do­šla po­li­ci­ja .
–Mo­je pi­ta­nje „ho­će li i po me­ne“ pot­pu­no je ra­zu­mlji­vo jer to ni­je­sam do­ži­vio kao hap­še­nje, već kao pri­vod da se utvr­di ma­te­ri­jal­na isti­na.
To je sve što znam o Ko­šlju­nu i na nje­ga se vi­še ne­će­mo vra­ća­ti – ka­zao je La­zo­vić, na šta je su­di­ja Pa­vli­čić od­go­vo­ri­la „`oćemo bo­ga­mi“.
Za­stup­nik op­tu­žbe Li­di­ja Vuk­če­vić pri­go­vo­ri­la je La­zo­vi­će­vom svje­do­če­nju, tvr­de­ći da je u su­prot­no­sti sa ma­te­ri­jal­nim do­ka­zi­ma i od­bra­nom op­tu­že­nog Vi­da Ra­đe­no­vi­ća.
Su­đe­nje će bi­ti na­sta­vlje­no 16. ju­na.
VJ.DA­MJA­NO­VIĆ


To ni­je nor­mal­no

La­zo­vić je tvr­dio da je Op­šti­na Bu­dva bi­la za­do­volj­na pro­cje­nom vri­jed­no­sti ze­mlje na Ko­šlju­nu i da mu je i da­nas ne­ja­sno ka­ko je ne­ko za sve­ga dva ili tri mje­se­ca uspio da pro­da tu ze­mlju za 10 do 13 pu­ta ve­ću ci­je­nu.
–To ni­je nor­mal­no – za­klju­čio je La­zo­vić.


Vido držao javnu kuću

Su­di­ja Va­len­ti­na Pa­vli­čić upo­zo­ri­la je svje­do­ka La­zo­vi­ća na raz­li­ke u nje­go­vim is­ka­zi­ma na glav­nom pre­tre­su i kod tu­ži­o­ca, gdje je tvr­dio da Vi­da Ra­đe­no­vi­ća po­zna­je po­vr­šno i da ga je on mo­lio da ga sta­vi na od­bor­nič­ku li­stu DPS-a jer je imao ne­kih po­slov­nih pro­ble­ma. La­zo­vić je pred tu­ži­o­cem is­pri­čao da je od ne­ko­ga čuo da je Vi­do Ra­đe­no­vić ra­ni­je dr­žao jav­nu ku­ću, da ne go­vo­ri sa ro­đe­nim bra­tom, da je du­žan ka­ma­ta­ši­ma, Ru­si­ma i po­slov­nim part­ne­ri­ma i da pro­da­je stan u Bu­dvi. Me­đu­tim, ju­če u sud­ni­ci ni­je po­me­nuo ni­šta od to­ga.
–Ka­da se ovo de­si­lo, do­la­zi­li su mi ne­ki lju­di i pri­ča­li mi te pri­če – ob­ja­snio je La­zo­vić.
Ka­ko je na­veo, po­ku­šao je da na­đe raz­log ova­kvog Vi­do­vog po­na­ša­nja i shva­tio je da je na nje­mu ne­ka „mu­ka“ i da na taj na­čin po­ku­ša­va da se iš­ču­pa, a zbog svih de­ša­va­nja po­sled­njih go­di­na u bu­dvan­skoj op­šti­ni, po­sum­njao je i na po­li­tič­ki pro­gon ko­ji je Vi­do tre­ba­lo da spro­ve­de.
–Mo­žda je ne­ko Vi­da in­stru­i­rao da to ka­že. Uosta­lom, vri­je­me će po­ka­za­ti – ka­zao je La­zo­vić.


Htio sa Ra­ši­dom, ali mu se ni­je da­lo

Bo­ro La­zo­vić je ka­zao da je na­knad­no sa­znao da je ze­mlji­šte na Ko­šlju­nu ko­je se na­la­zi­lo po­red Vi­do­vog ku­pio „ne­ki Arap Ra­šid”, sa ko­jim je on po­ku­ša­vao da ostva­ri ne­ki po­slov­ni kon­takt, ali ni­je uspio u to­me.